На први трофеј чекали смо до 1948. године када је освојен први од 23 Купа, а у финалу са убедљивих 3:0 побеђен је Партизан. Следи период константног освајања одличја и после три пехара у најмасовнијем такмичењу 1951. године у незабележеној трилер завршници првенства најтрофејнији српски клуб стиже и до наслова најбољег у шампионату. Сустигли смо предност загребачког Динама од пет бодова (тада се победа бодовала са два бода) у последња три кола, а одушевљени навијачи запалили су новине на стадиону и на раменима носили своје јунаке кроз Београд. У наредним деценијама Црвена звезда израста у гиганта светског формата, са препознатљивом брзом и ефикасном игром. Бројни стручњаци и спортски радници доприносили су успесима клуба, организација је подизана на виши ниво, изградили смо нови стадион.
Доминирали смо у националним такмичењима, и време је дошло да се оде степеник више, односно да сав уложени труд и рад добије своју потврду у виду неког континенталног трофеја. Прва велика прилика пропуштена је у финалу Купа Уефа 1979. године, када смо у финалу, након судијске неправде поражени од Борусије из Мехенгладбаха. Наредних скоро деценију ипо црвено-бели су били редован учесник евро-купова, побеђени су многи фудбалски џинови, а Црвена звезда захваљујући сјајним играма и врхунским велемајсторима у својим редовима постаје симбол источно-европског фудбала.
Круна успеха на Маракану стигла је коначно 1991. године када Златна генерација српског клуба осваја Европу и свет. У финалу Купа европских шампиона побеђен је Олимпик из Марсеја, да би само неколико месеци касније у Токију, пехар намењен светском клупском прваку заблистао у трофејној сали стадиона "Црвена звезда".
Ново поглавље у историји најтрофејнијег српског клуба отворено је у мају 2012. године када су на Маракани одржани први, историјски непосредни избори за састав новог Руководства клуба. Право гласа имали су сви чланови, а за Председника је као једини кандидат изабран Владан Лукић који је на тај начин започео свој други мандат на месту првог човека црвено-белих. Међутим, наредни месеци нису донели очекивану стабилност у Љутице Богдана. Црвена звезда суочила се са великим финансијским проблемима, на то су се надовезали и слабији резултати екипе, па је епилог свега био одлазак Роберта Просинечког са места тренера у августу. На његово место експресно је постављен Александар Јанковић. Ипак, није се много чекало на нове турбуленције. Владан Лукић је у новембру поднео оставку, након чега је формирана Радна група која је имала задатак да организује нове изборе. Други по реду непосредни избори, на Маракани су одржани 17. и 18. децембра, а такође као једини кандидат победио је Драган Џајић. Најпризнатији српски фудбалер свих времена и својевремено најбоље лево крило света, на тај начин се вратио у своју Звезду и заједно са најближим сарадницима и члановима Управног одбора ухватио се у коштац са бројним недаћама које су задесиле српског спортског гиганта.
Текст о историји "Црвене Звезде"
преузела сам са званичног сајта